уторак , 26 септембар 2017

Kako zaista izgleda žurka u Studenjaku

Kakvo iskustvo! Da mi je samo neko pričao, zaklela bih se da je laž! Sve ovo zarad rođendanske žurke?? DA! Verujte da nije prva žurka kojoj sam prisustvovala, ali sam svakako učestvovala po prvi put u organizaciji velike žurke koja je najavljena još pre dve nedelje.

Dobrodošli u novu dimenziju organizacija žurki!

studentska-zuraka-studenjak

SADA:
Ja: „Gde idemo po zvučnike?“
Slavljenik:  „U Klenak.“
Ja:“GDE JE TO???“

15 minuta kasnije
Slavljenik: „Trebali smo da se isključimo ranije sa autoputa, ovo je isključenje za Čačak. Moramo da se okrenemo za Novi Sad.“
Ja: „Ljudi, gde smo mi ?“

2h ranije
Primam sms poruku sledećeg sadržaja – Dođi, krećemo. Tipičan signal za početak organizacije žurke.

Dan ranije
„Eee , gde si, pišem članak o pravljenju žurki u domu, pa sam odabrala tvoju rođendansku žurku da znaš. To znači da moram ceo dan da provedem sa svima vama i da sve ispratim.“
Slavljenik: „Dogovoreno. Zovemo te kada krenemo u nabavku.“

SADA

Slavljenik: „Uključi se za Grocku. Ne, ne, na Ustaničku ćemo!Ustvari, mislim da smo se izgubili.“

2h ranije
Ja: „Šta kupujete sve od pića? “
Slavljenik: „Sve smanji za duplo, ne daj u novine sve ono šta kupujemo!“
J
a: „Ništa ne brini.“

Odlazimo u podrum pića i svi smo tu da pomognemo u prenosu pića. Osim mene, naravno koja sam tu da sve zabeležim. Uzimaju sve bezalkoholna pića naravno, jer mi smo pre svega akademski građani. Ipak, reći ću da količina bezalkoholnog pića nagoveštava neviđenu žurku, do sada napravljenu.

Nose piće nazad u dom, ja samo hodam pored, razume se. „Novinarka, moraš da popiješ jednu sa nama za zdravlje!“ Prihvatam, jer zdravlje je najbitnije. 15ak minuta posle grljenja i emocija, čujem sledeće – nemamo dovoljno dobro ozvučenje. Moramo u Klenak po zvučnike!

Ja: „GDE JE TO??“ Nas troje krećemo autoputem.

SADA

Slavljenik: „Ja stvarno ne znam gde smo! Da okrenem auto? (na autoputu)
Slavljenikov cimer: „Može!“
Ja: „Gde idemo sad??“
Ako ste mislili da je organizacija žurki lagan posao, ja vam kažem da nije nikako.
Ja: „Jel smo mi još uvek u Beogradu?“
Slavljenik: „Nadam se. Ko zna gde smo mi.“
Cura sa GPS navigacije: „Signal je izgubljen.“

Tada smo znali da smo na pravom putu. Kada smo stigli nigde, domaćin nas je sačekao sa sokom. Slavljenik: „Ma koji sok, žurimo. Kod mene je u sobi već žurka!“ Sedamo na sokić i isprobavamo ozvučenje. Idealno je. 20 minuta kasnije bili smo na putu u našu rezidenciju u Studenjaku.

Ekipa je ispred rampe kod restorana i čeka da pomogne sa zvučnicima. Pomažem tako što prenosim kablove. Žurka je već uveliko u toku i sa mnogo slabijim ozvučenjem. Devojke u haljinama, na štiklama, momci u košuljama – prava proslava. Soba je spremna za prebukiranje.

Slavljenik: „Mico, pa šta čekaš, idi da se spremaš, treba da počne prava žurka!“ Ozbiljno shvatam upozorenje i odlazim da se skockam, jer treba ispoštovati čitav protokol.

Sat vremena kasnije,  vraćam se u epicentar zbivanja. Muzika je odlična, atmosfera još bolja, pića  dovoljno da napoji 4 doma te se prepuštam atmosferi. Svi đuskaju, pevaju, posvećuju pesme jedni drugima, snimaju atmosferu. Ogroman broj ljudi u 15ak kvadrata. Ipak, ima mesta za svakoga. Naravno, postoji jedna mana. Previše je bilo dobro ali je brzo prošlo. Sledeća destinacija – Menzoteka. Klasika. ALI …

„Ljudi, došli su trubači, čekaju nas ispred menzoteke, krećite!“

5 minuta kasnije, uz trubače i po kiši, igramo i pevamo ispred Menzoteke. Sevaju blicevi, devojke igraju, momci ih ogrću jaknama da ne kisnu. Pred nama je topla, najtoplija atmosfera porodice Studenjaka. Bili, videli, zabeležili. Posle poslednje numere dragih nam trubača, ulazimo u Menzoteku i nastavljamo ovo divno veče baš onako kako treba do najranijih jutarnjih sati. Šta se desi u Menzoteci, ostaje u Menzoteci.

Zato i ni zbog čega drugog, volimo ovaj dom. Volimo ove ljude. Bila mi je čast da, ispred redakcije „Intelektualca“ prisustvujem ovom divnom događaju. Ovo je deo studiranja koji se pamti. Priuštite sebi studentski boravak i opet kažemo, obiđite nas.