Како заиста изгледа журка у Студењаку. Какво искуство! Да ми је само неко причао, заклела бих се да је лаж! Све ово зарад рођенданске журке?? ДА! Верујте да није прва журка којој сам присуствовала, али сам свакако учествовала по први пут у организацији велике журке која је најављена још пре две недеље.
Добродошли у нову димензију организација журки!
САДА:
Ја: „Где идемо по звучнике?“
Слављеник: „У Кленак.“
Ја:“ГДЕ ЈЕ ТО???“
15 минута касније
Слављеник: „Требали смо да се искључимо раније са аутопута, ово је искључење за Чачак. Морамо да се окренемо за Нови Сад.“
Ја: „Људи, где смо ми ?“
2х раније
Примам смс поруку следећег садржаја – Дођи, крећемо. Типичан сигнал за почетак организације журке.
Дан раније
„Еее , где си, пишем чланак о прављењу журки у дому, па сам одабрала твоју рођенданску журку да знаш. То значи да морам цео дан да проведем са свима вама и да све испратим.“
Слављеник: „Договорено. Зовемо те када кренемо у набавку.“
САДА
Слављеник: „Укључи се за Гроцку. Не, не, на Устаничку ћемо!Уствари, мислим да смо се изгубили.“
2х раније
Ја: „Шта купујете све од пића? “
Слављеник: „Све смањи за дупло, не дај у новине све оно шта купујемо!“
Ја: „Ништа не брини.“
Одлазимо у подрум пића и сви смо ту да помогнемо у преносу пића. Осим мене, наравно која сам ту да све забележим. Узимају све безалкохолна пића наравно, јер ми смо пре свега академски грађани. Ипак, рећи ћу да количина безалкохолног пића наговештава невиђену журку, до сада направљену.
Носе пиће назад у дом, ја само ходам поред, разуме се. „Новинарка, мораш да попијеш једну са нама за здравље!“ Прихватам, јер здравље је најбитније. 15ак минута после грљења и емоција, чујем следеће – немамо довољно добро озвучење. Морамо у Кленак по звучнике!
Ја: „ГДЕ ЈЕ ТО??“ Нас троје крећемо аутопутем.
САДА
Слављеник: „Ја стварно не знам где смо! Да окренем ауто? (на аутопуту)
Слављеников цимер: „Може!“
Ја: „Где идемо сад??“
Ако сте мислили да је организација журки лаган посао, ја вам кажем да није никако.
Ја: „Јел смо ми још увек у Београду?“
Слављеник: „Надам се. Ко зна где смо ми.“
Цура са ГПС навигације: „Сигнал је изгубљен.“
Тада смо знали да смо на правом путу. Када смо стигли нигде, домаћин нас је сачекао са соком. Слављеник: „Ма који сок, журимо. Код мене је у соби већ журка!“ Седамо на сокић и испробавамо озвучење. Идеално је. 20 минута касније били смо на путу у нашу резиденцију у Студењаку.
Екипа је испред рампе код ресторана и чека да помогне са звучницима. Помажем тако што преносим каблове. Журка је већ увелико у току и са много слабијим озвучењем. Девојке у хаљинама, на штиклама, момци у кошуљама – права прослава. Соба је спремна за пребукирање.
Слављеник: „Мицо, па шта чекаш, иди да се спремаш, треба да почне права журка!“ Озбиљно схватам упозорење и одлазим да се скоцкам, јер треба испоштовати читав протокол.
Сат времена касније, враћам се у епицентар збивања. Музика је одлична, атмосфера још боља, пића довољно да напоји 4 дома те се препуштам атмосфери. Сви ђускају, певају, посвећују песме једни другима, снимају атмосферу. Огроман број људи у 15ак квадрата. Ипак, има места за свакога. Наравно, постоји једна мана. Превише је било добро али је брзо прошло. Следећа дестинација – Мензотека. Класика. АЛИ …
„Људи, дошли су трубачи, чекају нас испред мензотеке, крећите!“
Како заиста изгледа журка у Студењаку. 5 минута касније, уз трубаче и по киши, играмо и певамо испред Мензотеке. Севају блицеви, девојке играју, момци их огрћу јакнама да не кисну. Пред нама је топла, најтоплија атмосфера породице Студењака. Били, видели, забележили. После последње нумере драгих нам трубача, улазимо у Мензотеку и настављамо ово дивно вече баш онако како треба до најранијих јутарњих сати. Шта се деси у Мензотеци, остаје у Мензотеци.
Зато и ни због чега другог, волимо овај дом. Волимо ове људе. Била ми је част да, испред редакције „Интелектуалца“ присуствујем овом дивном догађају. Ово је део студирања који се памти. Приуштите себи студентски боравак и опет кажемо, обиђите нас.
