Стварно се јавио! 19. јануар свима познат као Богојављење а још популарнији по пливању за часни крст.
Дан када велики број голишавих мушкараца показује своје издефинисано тело са златним кајлама око врата, лупајући се у груди приматском јачином, певајући четничке песме, пијући наискап ракију и тако даље. Ми жене, радујемо се томе, признајемо.
Гледамо ко од наших плива па после чланке схаре-ујемо по фејсу, твитеру и тд. Али оно што је посебно привукло нашу, студентску, популацију, нарочито у дому „Студентски град“ је поноћ 18-ти на 19-ти јануар. Извињавам се што моментално фаворизујем студентски дом, али били смо па смо видели.
Još u podne su počele da stižu poruke da u ponoć pogledam u nebo i zamislim želju. Kleli su mi se da se „Bog javlja“, da se otvara nebo, izlazi svetlo, javlja se lik Bogorodice, svi časni oci su spremni za „live“ želje. Oduševljenje, što ću dobiti gratis želju u sred ispitnog roka, nije me popustilo ni 12h kasnije kada sam izašla na terasu svoje sobe i zamislila želju. Ali ne, nije to ono što me je fasciniralo. Ispred blokova je bila masa studenata, koji su izašli iz čitaonica i u grupi gledala u nebo. Kad sam pogledala pravo od sebe, sva svetla po sobama su bila popaljena a ljudi su bili na terasama i prozorima i ćutke drhtali i gledali u nebo. U jednom momentu, svi smo hteli jedno. Hteli smo da nam se ostvari želja.
Стварно се јавио! Pa ako udarimo po statistici 85% studentata je htelo da položi jedan ili više ispita, 10% studenata je želelo da im se MAKAR javi dečko/devojka iz susednog bloka, a za dalje ćemo lako, bože moj. Onih 5% imalo je teške, duboke želje koje nose u duši. Kada je prošlo 10 sekundi, počeli su da zvižde, da pevaju, da vrište, laju. Sve nas je obuzela neka sreća. Lajala sam i ja, da. Makar na minut, verovali smo da će se želja ostvariti i svi smo bili radosni. Tako da kolege studenti ako hoćete sebi da objasnite tu iznenadnu toplinu na -10C, da , zaista nam se javio. Srećan Vam januarski i februarski rok.
Autor: K.Nedeljković