Студењак град који никад не мирује: Некада и сада

Студењак град који никад не мирује: Некада и сада. Највећи студентски град на Балкану, који никад не мирује, био је и остао Студењак. Некада је у Студењаку било дупло више станара него данас, јер је свака соба имала бар по једног „илегалаца“.

Студентски град, популарно звани Студењак, највећи је студентски дом на овим просторима. Био је то једини комплекс зграда у околини на Новом Београду 1951. године. када су се у њега почели усељавати студенти и бруцоши из целе Југославије, али и иностранства.

Студењак град који никад не мирује: Некада и сада

Када би зидови и сви станари Студењака почели да говоре о ономе шта су видели, чули и доживели у овом граду, причама не би било краја. Свако ко је у дому становао зна какав је осећај делити простор од 15 квадрата са особом коју први пут види. Непознати цимери постепеним зближавањем остајали су пријатељи за цео живот. Кажу да нисте осетили прави студентски живот ако нисте живели у студентском дому. Међу којима посебно место припада управо Студењаку.

Да живот у Студењаку оставља дубок траг на станаре показују и дела бившег станара, дипломираног сниматеља Даниела Матеића, који је снимио играни филм „Илегалац“ и дугометражни документарни филм „Студенград“.

Студењак град који никад не мирује: Некада и сада

Педесетих година прошлог века на месту где је котларница постојало је заједничко купатило. До њега студенти морали да излазе из блока са пешкирима на глави. Неки су се купали дуго, па остали нису стизали на ред. Зато су уведени бонови, који су давали могућност да се свако окупа два пута недељно. Да би имали новца да изађу у град, неки станари, углавном мушкарци, продавали су своје бонове. Данас у Студењаку свака соба има засебно купатило, а топле воде има од седам ујутру до девет увече.

– Некада топла вода нестане и раније, па ми се дешавало да се туширам хладном водом, ако дођем касно из града или морам ујутру да кренем на факултет пре седам – прича Ана Ђорђевић (25), станарка Студењака.

Данас у собама сви имају приступ интернету и чајну кухињу у којој могу скувати јутарњу кафу. Они који живе у двокреветним собама имају предност јер топли напитак могу попити са цимерима на тераси. Трокреветне собе немају терасу, али су јефтиније. Некада је у тим малим собама спавало и  по осам студената, три редовна и пет илегалаца, заједно са мачком и псом. Сада се активност у Студентском граду контролише, а у томе помажу видео надзор и управници блокова.

– У првом и другом блоку теткице чисте собу три пута недељно. Због чега је месечна станарина нешто виша од стандардне цене. Међутим, станари морају да напусте собе преко лета, јер се оба блока претварају у хостел – објашњава Ана.

Студењак град који никад не мирује: Некада и сада

Некада је свако дрво на Теразијама, као замена за фејсбук, твитер и инстаграм, било место окупљања студената из целе Југославије. Центар града од Студењака је далеко, а превоза није било често. Без обзира на те препреке увек би неко од студената из дома на Новом Београду у шест сати поподне одлазио на Теразије и чекао нове студенте који су дошли у Београд.

Онај ко је желео да посети главни град, а није имао обезбеђен смештај, знао је да ће се станари Студењака за то побринути.

Студењак функционише као прави мали град. Студентима су на располагању менза, читаонице, перионице, пошта, фризер, фотокопирница, Студентска поликлиника, спортски терени, биоскоп, АКУД „Шпанац“, Књижевни клуб „Бранко Миљковић“, Друштво гуслара „Студент“ и Дом културе „Студентски град“ који има летњу позорницу. Викендима вечерње часове студенти углавном проводе на чувеним клупицама уз гитару и разговор са пријатељима. А све то после поноћи зачине ђускањем у чувеној дискотеци „Мензотека”.

Студењак град који никад не мирује: Некада и сада

Емисије телевизије „Студентки град“, наследнице истоименог радија, доступне су у вечерњим сатима на малим екранима. Радио је обавештавао студенте о доласку музичких група, хуманитарних акција, честитали су се положени испити и изјављивале љубави. Оставио је траг током првих великих протеста студената у Титовој Југославији 1968. године. Позивајући тадашње станаре на заједнички протест. На радију су своје каријере започели данас познати људи. Међу којима су водитељ Милоје Мића Орловић и председник Републике Српске Милорад Додик. Телевизија је наставила традицију радија у причању прича о животу Студењака.

Извор: www.portalmladi.com / Ауторке: К.Крсмановић и М.Новковић