Зашто су четвртак и субота црвено слово у Студењаку? Да имам прелазну из математике сад бих фасцинирала некога када бих рекла колико четвртака и субота има у години. Но пошто немам, а и мрзи ме да погледам рећи ћу – премало.
Скромним станарима „Студентског града“ јако је битан факултет, али ако оставимо то по страни, битни су им и изласци. Да бисмо уживали у чарима провода, ми не морамо да посећујемо познате престоничке сплавове, клубове и кафане. Наше популарно место за излазак је Клуб студената Студентског града, тачније „Мензотека“. Многи ће рећи – ма даај, мензотека??? Нек изађу да виде.
Ај субота, ал зашто баш четвртак? Зашто да не?
Зашто су четвртак и субота црвено слово у Студењаку? Дуга недеља, па још да се и прегура цела, поштеном студенту представља психо-физички напор. Од 16:00h се планира излазак, договарају одевне комбинације, прерачунава се дозвољени минус у џепу и наравно – где ћемо пре тога? Барем у женском случају.
У мушком то изгледа мало другачије – 23:47 „Ајмо до Мензаје?“ – За колко си спреман? „Одма.“
„Мензотека“ је устава равноправности. Ту ништа не значе скупа кола, добар телефон, опасне патике и сл. Сви смо исти и сви хоћемо да изађемо да се изиграмо, попијемо доста или не, и да се дружимо. Статистика каже да си са 500 динара у „Мензотеци“ повлашћен гост, а са 1000 си лорд излазака. А и можеш да не понесеш јакну, јер је најудаљенија стамбена тачка ( ваздушном линијом) на 432м од улаза у исту.
Свакакве сам називе чула за ову институцију, али желим да их оповргнем. Излазак овамо креираш баш како ти желиш. Сви смо млади, студенти, станари дома, провинцијалци и замисли, нико нас не гледа чудно због тога. Никоме не рушимо тај опаки углед Београдских традиционалних породица. Има за свакога по нешто. Од хоусе музике до ломљења свега пред тобом уз Ђанија и Драгану Мирковић. Није потребна ни претерана елеганција, нисмо заступници пословног дрес кода. Можемо да изађемо и у тренеркама, а да то не буде фрапантно по околну популацију.
Моменти у нашој оази спрдње су непроцењиви. Има довољно мушкараца и девојака, пића, музике, обезбеђења, љубазних конобара, столова и простора уопште. Умемо некад да газимо једни по другима због гужве, ал после другог, трећег пута већ се навикнеш. Ова два дана нам дођу као одмор за мозак и дају нам елана да се даље посветимо нашој академској каријери. Саветујем свима који не верују да дођу, јер се неће покајати. Гарантујемо аутентичност, добар провод и најразличитије занимљиве људе око себе. У супротном, не враћамо новац а и не занима нас много. Пристајемо да поделимо све са вама, а ви одлучите. Нама је супер. Живели.