Студентски живот

Петак, 5. Децембар, 2014.

Студентски живот. Прошло је много времена, зар не? Мени и не баш. Пре две године упознала сам се са Студентским градом. Местом о којем сам толико лепих, срећних, али и оних тузних прича чула. Центар смене генерација седамдесетих, осамдесетих, деведесетх, генерације попа, рока, генерације штребера и бубалица, али и лењиваца који ометају склад.

Људи су долазили, одлазили, проналазили посао, неки су се заљубили и венчали. Када би се после толико година вратили, сетили би се свих тренутака. Тренутака оног истинског дружења, смеха, певања, испијања последњих цасица пред разлаз или одлазак у оближњу кафану, све оно што Студењак чини посебним. Они се и враћају, али у белим хаљинама и парним оделима. Седе на истој клупици где су се први пут срели, пољубили. Чује се хармоника, вриска, жамор, игра се коло. Наставља се тамо где је све почело.

Студентски живот
Шта је Студењак?

Студењак су клупице, терени за кошарку и фудбал, на које нисам крочила, што се да и видети, осим када ми око запази неког младића који се игра лоптом или вежба на справицама. Студењак је плато на којем одмарамо мисли, гледамо у сунце. Студењак је централна читоница, где такође нисам ушла, јер ми се не даје хиљаду динара годишње. Студењак је баварска са пилећом, кечапом и зеленом, коју свако проба. Студењак је мензотека, престоница лагодног живота, алкохолизма, лепих девојака, девојчица које носе наочаре без диоптрије да би изгледале паметније, џентлмена и шарлатана. Студењак је Ариље, Ужице, Чачак, Краљево, Ваљево, Прибој, Нова Варош. Србија у малом и много више од тога.

То је осећај, осећај када делиш собу од петнаест квадрата са још две студенткиње које видиш први пут у животу, јер за срећу је доста и петнаест квадрата. Спој различитих нагласака, изговора: „А виђи ово“ , „Ама бона не шпрдај ме“ или „Савињавамо заједно“, зује кроз уши, постале су део свакодневног разговора.

После две године, упознала сам људе са којима сам се смејала, са којима сам играла покер, са којима сам се саветовала. Људе са којима сам плакала, људе који су ми били подршка у тешким тренуцима – једном речју, пријатеље. Не оне фејсбук пријатеље који ти лајкују профилну слику у зависности од тога да ли си се лепо дотерала или не… већ оне који те позову, насмеју те и кажу да сјајно изгледаш иако ниси нашминкана, или имаш бубуљицу на врху носа… или ти коса није у најбољем сјају, тј. била је у сјају, с обиром на то да је нисам прала четири дана.

Волела бих следеће године да дипломирам и запослим се, али тиме губим право да живим у студентском дому. Изаћи ћу са коферима, успоменама које су се три године слагале и учиниле ме чвршћом, можда и осећајнијом особом. Тренутно стајалиште је Студентски град. Молимо, очитајте своју карту, а следеће… живот, у којем није све бајка и нема куцања на врата у поноћ када си остарио за годину.