Где ћеш за нову и због чега ниђе?

Где ћеш за нову и због чега ниђе? је питање које су ми ове године, први пут поставили у октобру. Ако бих свакоме дала одговор који жели да чују, ишла бих са дечком у Краков 4 дана, у кафану за само 30е са шведским столом, у клуб само 70е all inclusive али не и на трг јер могу да бану терористи. Евентуално на Цецу на репризу.

Контам неће да нападају на репризу, глуп би био наслов у новинама а и људи не би кликтали на линкове „УЖАС НА РЕПРИЗИ“ , „ЦРНА РЕПРИЗА¬“… Ако ме разумете.
Где ћеш за нову и због чега ниђе?
Где ћеш за нову и због чега ниђе? Просечан студент из провинције, или како је актуелно данас, „дођош“ нема новца да себе обуче како жели и да засија у новогодишњој ноћи на неком ексклузивном месту са ексклузивном торбом или сатом.

Та места нису резервисана за нашу маленкост, те правимо друге солуције. Питала сам доста пријатеља, исто, чаробно питање где иду за Нову годину и одговори ме нису изненадили претерано. Иду својим кућама, иду са дечком код његових, иду са дечком код његових али неће бити у кући већ негде где се организују, иду у станове на квази журке, иду на кућне организације „ само нас неколико одабраних“, не иду нигде и – остају у дому.

Оно што ме је највише чудило је да остају у дому. Ако целу годину ту проводиш, зар не желиш да одеш на неко друго место?

Пар пријатеља ме је потпуно разуверило. Журке почињу око 20 часова са неограниченим количинама пива плус оно шта свако донесе са собом. И не, дом није тада празан. Музика је појачана до максимума и нико вас неће растерати у пола 12. Шанса да упознаш сродну душу у тој ноћи и на том месту је загарантована дакле. Девојке ће се нашминкати, отићи код фризера, обути штикле и хаљине. Момци ће доћи у сакоима, кошуљама, старкама, краватама… Донеће добру атмосферу, много осмеха. Цело вече биће наша врста гламура каква је позната само становницима студентског дома.

Ако немате капацитет желуца 30л, лагано можете са све фенирањем да прођете до 1000 динара. Оно шта се дешава у собама студентскога дома, није описао само Миладин Шобић, већ многи други и мислим да свако памти журку у дому више него играње уз го го играчицу на неком сплаву.

Према томе, ако немате где а имате са ким потребни су вам звучници и подигнути кревети уза зид и све је спремно за дочек. Не треба вам таџи до смештаја нити јакна да вам не буде хладно, а провод је загарантован. Осим ако „ нећете ниђе“ као савремени парови онда сте изгубили 4 минута на бескористан текст о „дођошким“ глупостима. За све остале, врата студентских домова су украшена и широм отворена. Ја знам где ћу. Видимо се.

Аутор: К. Недељковић