Мало позната књига о српским манастирима на Косову

Мало позната књига о српским манастирима на Косову из 1918. године, коју је објавио познати српски и светски научник Михајло Пупин. Представља још једно сведочанство да питање очувања српских манастира прелази локалне оквире. Зато та српска културна баштина мора бити и под окриљем међународне заједнице.

Михајло Пупин, благодаран духовни син Светог Саве

Мало позната књига о српским манастирима на Косову

Пупин је као један од најутицајнијих људи у Америци у време Првог светског рата био једна од најважнијих карика српске дипиоматије.

Он је препознао угроженост очувања српских светиња, па је одлучио да да о њима објави књигу. За тај посао ангажовао је најпризнатије архитекте тог времена. Пупин је савршено добро знао због чега је потребно да 1918. у Лондону објави књигу о српској црквеној архитектури. Коју су писали енглески архитекта Томас Грејем Џексон и српски архитекта Константин Јовановић.

У постскриптуму ове књиге Пупин је послао поруку Западу да посети српске манастире на Косову. И да упозна српску духовну и културну заоставштину. Треба да види западни хришћански свет као вредне споменике једног народа који је кроз своју историју био духовни и стваралачки. Иако је стално морао да се бори против материјалистичких амбиција и разарачких склоности извесних освајачких народа.

Посебно је значајан Пупинов постскриптум на крају књиге из ког се види да је српска културна баштина на Косову била угрожена. Зато је име Михајла Пупина најзначајније за међународно представљање Србије у свету и данас. Он је своју друштвенополитичку активност испољавао у до тада најсложенијем и најбурнијем периоду развитка човечанства. У време балканских ратова и Првог светског рата.

Његов изузетан допринос је и у организовању и упућивању српских добровољаца. Као и америчких лекара, за време балканских ратова и Првог светског рата. И у пружању финансијске помоћи у ратне сврхе Србији, али и помоћи школским и црквеним установама, као и избеглицама и српској ратној сирочади. А све је то радио не само као први конзул Србије у Њујорку него и као члан америчке владе за војна питања.

Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin

Српски народ је кроз историју био стваралачки, иако је морао да се бори против освајача, написао је Пупин.

Пупин је у писму написао и да се нада да ће ова књига омогућити читаоцима из Велике Британије и Америке да по завршетку рата посете камене споменике у којима се налази много тога од богате душе и историје српског народа.

Данас књига О српској црквеној архитектури мора бити интересантна и за Унеско. Американци Пупиновог времена сувише су добро знали сву величину и појаву Михајла Пупина у америчком друштву. У познатом француском часопису Коресподен, из маја 1924. године, Михајла Пупина, пре него што је његова аутобиографија преведена на француски језик, књижевник Марк Хелис описује као светску свестрану личност и на крају наводи: Додаћемо само још једну реченицу, и ако је постао Американац, и решио да живи у Америци, остао је веран свом народу и својој вери.

Михајло Пупин, научник и проналазач, остао је и у Америци благодаран духовни син Светог Саве. У књизи се налазе текстови о Студеници, Жичи, Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији, Хиландару и другим српским светињама. А из његове задужбине издате су посебне књиге о манастирима Студеница, Раваница, Манасија, Дечани, Каленић и Марков манастир.

Izvor: TESA PRESS doo